Ako ste žena u čijem horoskopu Saturn, Jupiter i Mesec imaju izražen štetan uticaj, možda vam treba više opreza u korišćenju pilule za kontracepciju?
Imate li predispozicije za srčane probleme, ako je nekoliko planeta zauzimalo loš aspekt u fiksiranim znacima (obično Lavu i Vodoliji), u trenutku vašeg rođenja?
Postavljanje ovakvih pitanja u intelektualnim krugovima, doskora, izložilo bi osobu koja pita oštrom podsmehu.
Akademski krugovi su tada još uvek patili od mamurluka izazvanog scientizmom devetnaestog veka, kao što, uostalom, to čini većina i danas. Nije bilo svrhe, govorili su, raspravljati o apsurdnom mišljenju koje se bavi nekakvim saglasjem između kretanja Sunca, Meseca i planeta, i ljudskih bolesti i karakternih crta. Prema tadašnjem naučnom mišljenju, čitav sistem simbola i »mitova« koji se nazivao astrologijom, mogao je biti prihvaćen ozbiljno isključivo od strane neobrazovanih osoba.
Tokom prošle četiri dekade, napredak u fizici i srodnim disciplinama narušio je dotada preovlađujući materijalistički koncept kosmosa.
Ne samo Ajnštajnov rad na gravitacionim i elektromagnetnim poljima, već i skora otkrića o svemiru, podrazavaju mnoge astrološke hipoteze.
Informacije o svemiru, koje su astronauti sakupili, na primer, potvrdile su tvrdnju astrologije da su Zemlja i Sunce, planete i fiksirane zvezde, tela pod naponom i poseduju magnetska polja različitih intenziteta.
Kretanje Sunca i planeta uslovljavaju uzajamne promene njihovih ugaonih relacija, a to rezultira stalnim varijacijama u magnetskim spojevima. Podaci instrumenata koje su na površini Meseca ostavila posada Apola 12, pokazuju da magnetno polje Zemlje podseća na izduženi rep komete, što je posledica postojanog toka gasova sa Sunca.
Astrofizičari izveštavaju da ovaj solarni vetar, kako ga nazivaju, komprimira magnetske sile na onu stranu Zemlje koja je okrenuta Suncu, dok se magnetsko polje na tamnoj strani Zemlje vuče za planetom u »repu« dugom nekoliko miliona kilometara. Kada Mesec preseca magnetni »rep«, trokraki senzor ostavljen na Mesecu emituje na Zemlju informaciju o efektima prolaska.
Automatizovani svemirski brod, bez ljudske posade, istraživao je slične fenomene u Sunčevom sistemu, a istrazivači još uvek rade na analizama podataka koje su njegovi instrumenti poslali na Zemlju. Rezultati pokazuju dosledno slaganje sa teorijama koje su razvili astrolozi u prošlosti. Eksperimenti koji se trenutno izvode u drugim granama nauke takođe ponovo otkrivaju neke od prastarih astroloških istina. Primer: skorašnja istraživanja koja vodi dr. Robert O. Beker (Becker), hirurg-ortoped u Veteranskoj bolnici u Sirakuzi, navode na zaključak da astrološke teorije o kosmičkim uticajima na život na Zemlji možda i nisu bile samo sujeverne besmislice.
»On se vraća u magloviti folklor medicine« izvestio je časopis Njusvik, » kako bi pronašao odgovore na pitanja koja danas zapanjuju lekare«. Dr. Beker i njegovi saradnici pronašli su ubedljive dokaze da postoji direktna korelacija između pacijenata i institucija za mentalno zdravlje i promena u magnetnoj »auri« koja okružuje Zemlju.
Proučavajući 28.642 slučaja prijema pacijenata u osam velikih bolnica u oblasti Njujorka, istraživači su otkrili da se broj pacijenata hospitalizovanih zbog mentalnih bolesti naglo povećao za vreme smetnji u Zemljinom magnetskom polju.
Oni su ovu začuđujuću podudarnost objasnili na sledeći način: »Suptilne promene u intenzitetu geomtrijskog polja mogu uticati na nervni sistem, menjajući elektromagnetno polje samog ljudskog tela«.
Medicinska astrologija je spremna da ode korak dalje. Ona želi da pokaže kako su iste sile odgovorne ne samo za psihološke promene u ljudima, već i za organske slabosti i predispozicije za razna fizička oboljenja.
U prošlosti, naučnici su ubeđivali da je, bilo kakav oblik energije koji stiže do Zemlje sa udaljenih planeta, isuviše slab da izazove reakciju u nervnom sistemu čoveka.
Objašnjavali su da animalni organizmi ne reaguju na magnetne struje mnogo jače od onih koje do njih stižu sa planeta, pa odatle nikako ne mogu uticati neuporedivo slabiji impulsi iz svemira.
Ipak, nedavni eksperimenti dr. Frenka A. Brauna i njegovih saradnika na Severozapadnom univerzitetu, pokazuju da su životinje smeštene u izuzetno slaba elektromagnetna polja spremnije raeagovale na niže energetske nivoe nego one višeg intenziteta. U stvari, prethodna istraživanja nisu uspela da otkriju takav senzitivitet upravo zato što su se koristila veoma snažnim magnetnim poljima. Prejaka magnetna sila do te mera je prigušila biološki organizam, da je sprečila bilo kakvu reakciju.
Drugo značajno otkriće Braunovog istraživačkog tima bilo je da živi organizmi, u dužim periodima izolovani u hermetički zatvorenim odeljenjima, i dalje reaguju na suptilne, vanzemaljske uticaje, koji su prodirali u njihovu veštački stvorenu izolaciju.
Postoji, takođe, i stalno rastuća eksperimentalna evidencija, koja potvrđuje da Sunce, Mesec, a možda i druga nebeska tela direktno utiču na našu krv. Dr. Maki Takata, sa Univerziteta Toho, u Tokiju, pronašao je da se sastav ljudske krvi menja reagujući na Sunčeve erupcije, pomračenja, i promene koje nastaju u svitanje.
Pre nekoliko godina, jedan lekar u Floridi sakupio je podatke koji su ustanovili statističku vezu između krvotoka u našim telima i Mesečevih mena. Dr. Edson J. Endrjus (Andrews), specijalista oftalmolog i otorinolaringolog, primetio je da se, u određenim periodima, svi njegovi pacijenti oporavljaju od hiruških zahvata bez opasnih krvarenja. Ali je u određenim periodima primećeno upravo suprotno. Medicinska sestra dr Endrjusa ukazala je na moguću povezanost krvarenja sa lunarnim ciklusom. Za dr Endrjusa ovo je bila besmislica.
Ipak, sestra je na kalendaru obeležila sve datume postoperativnih kriza. I svi su oni bili grupisani oko pojave punog Meseca.
Za sledeće tri godine dr Endrjus je pedantno obeležio datume više od 1.000 slučajeva tonzilektomije. Otkrio je da se 82% krvarenja, koja su zahtevala hitnu intervenciju, desilo u prvoj ili trećoj Mesečevoj četvrtini.
Da bi proverio svoje podatke, ubedio je svoje kolege da preduzmu slična istraživanja. Rezultati ovih studija bili su gotovo identični.
Iako nauka nema objašnjenja za ovaj fenomen, Mesec je očito pokazao odlučan uticaj na čovekovo »unutrašnje more«.
Upravo to astrologija govori još od vremena Ptolomeja. Ipak je malo naučnika koji su uopšte hteli (ili smeli) da nespristrasno i bez predrasuda istražuju ovu tvrdnju.
U isto vreme, naučnici su opravdali svoje odbijanje da provere postojeće dokaze, ponižavajućim objašnjenjem da »nauka ima hitnije zadatke«.
