mudrost-stara-5000-godina-deo-1-00t“… Što god da je rođeno ili učinjeno u ovom vremenskom odsečku, ima osobenost tog vremenskog odsečka…”

Ipak, treba biti pravedan i dodati da, iako mnogi prvosveštenici nauke i dalje smatraju astrologiju sramnom karikaturom naučnog determinizma, ovakva pozicija polako biva napuštena. Izgleda da nova klima istraživanja bez predrasuda polako zahvata mlade naučnike.

U centru za savetovanje i provere Stenfordskog univerziteta, na primer, dr Ralf Mecner (Metzner), poučen primerom poslednjeg pionira psihijatrije dr Karla Junga, koristi astrologiju u svom stručnom radu psihologa. Časopis Tajm naveo je njegovo proročanstvo o skorom udruživanju astrologije sa psihologijom i psihijatrijom, budući da je tačno izrađena natalna karta »mnogo kompleksnija i sofisticiranija od psiholoških planova sistema«. Dr Jung je postavio slično proročanstvo. »Nema sumnje da će astrologija biti priznata od strane psihologije bez daljih ograničenja, pošto astrologija predstavlja zbir sveukupnog psihološkog znanja antike.«

Dr. Jung je antičku mudrost nazvao scientia intuitiva, čiji su postulati zasnovani na vekovnom iskustvu, zabeleženom u kolektivnom svesnom.

»Kao što svi znamo« pisao je u Psihologiji i alhemiji, »nauka je započela sa zvezdama, i čovečanstvo je u njima otkrilo dominante nesvesnog, »bogove« kao i čudne psihološke kvalitete zodijaka: sabranu, projektovanu teoriju ljudskog karaktera.«


Jung je izložio teoriju koju je on nazvao »sinhronicitetom«, kako bi objasnio veze između kretanja nebeskih tela i zbivanja na Zemlji. Prosto rečeno, sinhronicitet predstavlja obeležje bilo kog događaja, u bilo kom kutku svemira, karakterom trenutka u kome se događa. »Što god da je rođeno, ili učinjeno u ovom vremenskom odsečku, ima osobenost tog vremenskog odsečka.«

Ovaj princip, na prvi pogled bi eliminisao bilo kakvu uzročno-posledičnu vezu između zvezda i mundalnih događaja. Emanacije planeta ne bi mogle uzrokovati određene karakteristike ili organske slabosti osobi rođenoj u određeno vreme. Umesto toga, dva događaja – rođenje i planetarna šema neba-samo koincidiraju. I sve to ne bi služilo ničemu drugom do prosto proizvoljnom povezivanju dva predmeta iz iskustva ili stvarnosti, samo zato što su se simultano dogodila.

Ukoliko bi Jungova osnovna premisa bila ispravna, neko bi mogao izraditi horoskop zasnovan na očitavanjima satova u raznim vremenskim zonama naše planete, ili konsultujući brojčanik merača za potrošnju gasne boce u trenutku rođenja. Ne bi nam više bila potrebna astrologija u tradicionalnom smislu reči, već nešto drugo – teorija kvalitativnog vremena, zvana sinhronicitet.


Teško je videti kako teorija sinhroniciteta pomaže boljem objašnjenju astrologije, od ranijih teorija, zasnovanih o pretpostavci o astralnim uticajima.

Ona svakako ne bi bila u stanju da objasni fenomene o kojima izveštavaju istrazivači koje smo spominjali u prethodnim odeljcima, doktori Beker, Braun i Endrjus.

Treći deo >>>