Prikaz robova koji, za trista grama sira, pola kilograma žita i litar i po piva dnevno, uz smeštaj tek takav da se smeštajem nazvati može, nose ogromne kamene blokove ispunjavajući obavezu prema moćnom faraonu, možda, u stvari, samo muti naša znanja o piramidama, tim vanvremenim “transformatorima” duhovne energije.

Imamo li danas odgovore na pitanja koja pre četiri-pet hiljada godina ljudi nisu smeli da postave? Nemamo, i to iz istih razloga, s tim što nam je garantovana privilegija odloženog, “civilizovanog” straha od odmazde onih koji odgovor znaju. Šta su piramide? Grobnice, svetilišta, plod obesti vladara koji ne slute međe svojih moći?

Čovečanstvo današnjice suočava se sa fenomenom koji se predstavlja pod maskom egzotičnog, čak zabavnog. Nisu piramide tek simbol drevnog Egipta – ima ih i u Meksiku i u drugim latinoameričkim zemljama, a nedavno su slične gradevine otkrivene i u Kini, pa i na manjim japanskim ostrvima. Legenda o sličnim graditeljskim poduhvatima na Aljasci i Islandu do daljeg će, sudeći po trendovima, ostati pod velom tajne.

piramide-misterija-koja-traje-01

Agent Molder u Keopsovoj službi

Ko ne voli da razgleda ilustrovane atlase i živopisne slikovnice, neka potraži novčanicu od jednog dolara – i tamo je piramida, sa okom ispod špica koji dodiruje neizvesnu tminu nebesa, uz poruku da piramidalna forma u arhitekturi ne mari za granice; ni državne, ni kontinentalne, ali ni one vremenske, koje ljudska bića sputavaju famom o prolaznosti, namećući nesvest o hijerarhijskom učenju što sugeriše da je “iz množine izašlo Jedno”.

Japanski primer dramatičniji je, i inspirativniji, kako od dolarskog, tako i od egipatsko-meksičkog, u svetlu prozapadnjačene sadašnjice. Na ostrvu Jonaguni-Jima, smeštenom u plavetnom pacifičkom nevidisu između japanske Okinave i kineskog Tajvana, diže se čudesna arhitektonska dragocenost visoka tridesetak i osnove široke oko dve stotine metara, čiju starost naučnici procenjuju na nepreciznih “deset do dvanaest hiljada godina”. U pitanju je – i laičko golo oko vidi – prava pravcata piramida. A profesor Masaki Kimura sa Univerziteta “Rjukju” na Okinavi oduševljeno govori o nedavnom otkriću na zapuštenom ostrvcetu: “Ovo bi mogao da bude dokaz o postojanju dosad nepoznate kulture. Na svetu nema zapisa o ljudskim bićima koja su, pre punih 10.000 godina, zadovoljavala intelektualne i opšte civilizacijske standarde za izgradnju ovakvog hrama.”

Nije neverovatna hipoteza savremenih analitičara koji nagoveštavaju da su robovi-graditelji egipatskih piramida, svakoga dana u suton, pijuckajući sledujuće pivo uz “subvencionisani” ‘lebac i sira, posmatrali redovne epizode nekog tadašnjeg “Dosijea X”, pri čemu je glavni akter, izvesno, bio daleko ozbiljniji od agenta Moldera, a tumačica centralne role osetno kontemplativnija od agentkinje Skali. “Neko to od gore vidi sve”, bio je uzus prihvatljiv i tadašnjem “običnom robu”, za razliku od današnjeg, koji je pojam slobode izjednačio sa idejom gluposti.


Arhitekte iz svemira

Erih fon Deniken i pokret astroarheologa zapamćeni su kao eksperti koji insistiraju na teoriji vasionskog porekla drevne ljudske kulture. Svemirske arhitekte su, smatrao je Deniken, učestvovale u izgradnji piramida, kako onih egipatskih, tako i onih na drugim meridijanima.

S druge strane, Karel Drbal među “trezvenim” tumacima ovog fenomena ima status ozbiljnog teoretičara. Njemu se pripisuju “velike zasluge za prihvatanje ideja o energetskim svojstvima piramida”. Vrli Ceh je tvrdio da se jedna od tajni piramida krije u “dimenzijama njenih stranica koje generišu energiju, što se događa iako nije jasno kako to čine”.
“Samo oni koji više vole da veruju da je to glupost, oni koji neće da znaju, mogu tvrditi da efekta nema”, kategoričan je bio Karel Drbal, čije reči do nas stižu posredstvom autorskog izdanja “Moć piramida”, koje je u Beogradu 1989. godine publikovao tim u sastavu: Dejan Gorski, Vesna Vićanović, Pavle Matić i Mihailo Mijalković.

Autorski kvartet, koncentrisan na čudo egipatskih piramida, beleži da se za ove monumentalne građevine “pretpostavljalo da su, pored nekih drugih funkcija, mogle služiti i kao opservatorije”. Sledi napomena da “za takva razmišljanja nesumnjivo ima osnove, budući da su drevni Egipćani bili pažljivi posmatrači neba i astronomskih pojava”, s tim što je “neverovatno da bi tako glomazna i skupa građevina bila predviđena samo u ovu svrhu”.
Imajući u vidu realni upliv magije na svakodnevni život ljudi koji su u četvrtom, trećem i drugom milenijumu pre Isusa Nazarečanina naseljavali dolinu Nila i okolno prostranstvo na plodnom parčetu afričkog severa, piramide su “korišćene i u ritualne svrhe”, pri čemu knjiga “Moć piramida” nedvosmisleno sugeriše da stari Egipćani “nisu bili ni neracionalni ni rasipnici, a zavidan stepen njihovog razvitka ukazuje na njihove velike sposobnosti i umeća”.


Put kojim ćemo ići

Šta je nama danas ostalo od maglovitog nilskog nasleđa? Sem jedne od klasičnih atrakcija zooloških vrtova, nilskog konja (da umirimo, eto, cinike), tu su i činjenice koje svako može da proveri, samo ako ima strpljenja da u svom domu, o što manjem trošku, sagradi piramidicu od providnog materijala:

  • Voda koja se nekoliko dana drži pod svodom piramide potpomaže rast biljaka i deluje antiseptično;
  • Biljke pod piramidom brže rastu;
  • Mleko u piramidi se ne kvari, već se pretvara u jogurt, koji se može konzumirati;
  • Vino držano u piramidama ima bolji ukus…

Sve je to, kao što vidite, na minijaturnom planu. Šta je sve duže opstajalo, lepše mirisalo i bolje prianjalo uz telesno i duhovno nepce u masivnim piramidalnim zdanjima poput Keopsovog, Kefrenovog ili Mikerinovog – možemo naslutiti ako mašti pustimo na volju i prizovemo tamnu čaroliju mumija.

Šta se dešavalo pred doček 2000. godine na platou u Gizi? Mnoge su priče obišle svetski medijski prostor, lansirane čak i iz središta uglednih engleskih i američkih novinskih agencija. Sem koncerta francuskog maga elektronske muzike, Žan-Mišela Žara, procurele su glasine o nekoliko hiljada vrhunski obučenih specijalaca koji obezbeđuju prostor oko samih piramida. U kojima su, navodno, aktuelni moćnici – delom poznati, a delom nepoznati široj javnosti – obavljali tajnovite rabote. Zašto baš tada, zašto baš u piramidi, zašto baš ti i ti (koje ovom prilikom nećemo da imenujemo)?

Kao što i umetnost mora da opstane, da izdrži da bi kao umetnost bila viđena, ni tajna nije tajna ako ne traje. A ako želite u neku tajnu da proniknete, pazite kojim ćete putem ići…