Poradjala sam se kratko i nisam ni o cemu razmisljala, ali mi je dugo trebalo da se odlucim da ubacim silikon u svoje usne. Nekako se smanjile, utanjile, izgubile svezinu. Ma, postale nekako nevidljive. A nekada su bile ni velike ni male, ni tanke ni debele, srednje. Taman usne.

Moje dve prijateljice doktorke, devet meseci su me ubedjivale da izvrse, u njihovoj ordinaciji za plasticnu hirurgiju OREA, operaciju popunjavanja mojih jadnih usana: "Budi napucenih, napupenih, zamamnih usana!" Hm?!
Popusti mi karakter te pristadoh. Ali, kada sam prevazisla zgranutost svoje majke (Uvek me brukas!), sumnjicavost drugarica (Mora da si nasla ljubavnika!) i konacno, precutni osmeh svoje cerke, pojavio se strah od same operacije.

Ovako je bilo: prvo seansa fotografisanja. Da se vidi kakve su usne bile pre a kakve ce biti posle-zaostavstina za moje naslednike. Legnem na sto, doktorka mi namaze usta lokalnom anestezijom u vidu kreme. Trajanje: pola minuta. "Ustani sa stola, hoces zvaku?" Malo pricamo, malo me doktorke zasmejavaju. Utom naidje estradna zvezda prerusena u Jetija, ali ja sam je ipak prepoznala... bas je zgodno za novinara da sedi u ordinaciji...

Pretty woman

Doktorke mi polako i potanko pricaju o toku same operacije; da znam, da se ne iznenadim, a pogotovo da se ne uplasim. Posle petnaest minuta prilegnem na sto i ugledam gigantsku iglu kako se priblizava mom licu. Do sada sam bila mirna, ali kad je videh... Doktorka kaze: "Udahni!" Udahnula sam i tog sekunda je ona probola desni ugao moje donje usne. Boc! Nista narocito, kao da sam samu sebe ustinula pincetom. I tako "udahni" na sve cetiri strane usana plus jedan "udah" ispod sredine donje usne. Osecam kako nesto klizi u njih. Bio je to Metakril, preparat koji se vec petnaest godina upotrebljava u Brazilu, kolevci estetske hirurgije. Nema bola. Nista.
Sve traje DVA minuta!

Jedini problem koji sam imala posle ove "operacije" bila je zabrana smejanja ceo jedan sat. Gledam se u ogledalu: usne poprilicno nabubrele, ne mogu da se prepoznam. Izgledam kao Dzulija Roberts u filmu Pretty woman. Nedostaje mi Ricard Gir. Smijuljim se zadovoljno.

Sutradan su usne malo splasnule, tacnije receno, vratile se u odredjenu normalu: ni male ni velike ni, tanke ni debele. Taman. I jos lepse! I niko nista nije primetio. Ni On! Jednog dana svratim u redakciju, kad koleginice: "Je li, da nisi nesto radila sa usnama?!" Eh, te novinarke, sve vide... Ali, doci ce i one na red!

Pozdrav za moje dve doktorke koje me cekaju i OREI da mi skrate opustene kapke. Jer, kazu, kad jednom pocnes, nema ti kraja ulepsavanju.

Pisacu vam kako je bilo!

Jelena Kalicanin

[ Vrh strane ]