Iguana ima odlicno razvijeno culo mirisa. Ona jede i meso i zelenis, narocito lisce i voce. Iguana zivi u toplim podnebljima, u Srednjoj i Juznoj Americi, a odnedavno se smestila na suncanoj strani ulica Bozidara Adzije (ili Radoslava Grujica) i Pozarevacke, na samom uglu, kako i prilici jednoj dobro drzecoj mehani.

[za veci prikaz kliknite na sliku]		[za veci prikaz kliknite na sliku]

Avantura u Australiji

Goran i Snezana Jevic otisli su u Australiju 1989. godine. Ziveli su u Melburnu, radili sto za druge sto za sebe. Zatim su otvorili kafe/butik Verve koji se nalazio u centru grada, u kvartu u kome se nalaze radnje svih svetskih modnih kreatora. „Verve se nalazio u ulici Little Collins, paralelnoj glavnoj. Na primer, kao kada bi se nasa beogradska Iguana nalazila u Cika- Ljubinoj ulici“, kaze Goran Jevic. „U njoj su se nalazili butici svih svetskih modnih kreatora, kao i lokalnih dizajnera, prestizna robna kuca „Georges’ “... Radili smo svaki dan i sve je funkcionisalo dobro, ali je bila zabranjena prodaja alkohola jer je kafe/butik pripadao Škotskoj crkvi koja je zabranjivala tocenje alkohola u svojim zgradama, a nas dvoje, u trenutku iznajmljivanja tog prostora, to nismo znali! Radili smo sest dana u nedelji od 07 do 17,30 sati, standardno vreme za Melburn.“

Njihov kafe/butik funkcionisao je odlicno te ih je 2001/02.godine australijski Vog proglasio za jedno od tri najbolja mesta u gradu za lunch break ishranu, koja obicno traje 30 do 40 minuta. Verve se takode nasao na listi pet Top mesta u cuvenom japanskom turistickom magazinu Crea Traveler u kome se, svake godine, biraju pet naj hotela, pet naj restorana i pet naj kafea. Iste pohvale su dobili i u korejskim, hongkonskim i singapurskim novinama.

Gosti, koji bi svratili na rucak, imali bi priliku da se dive unikatnim modelima marke Stefan J., nazvanom po Goranovom i Snezaninom sinu Stefanu Jevicu. Odecu su Snezana i Goran kreirali u malim serijama.

Avantura u Srbiji

Posle petnaest godina provedenih u Melburnu, 2004., prodica Jevic se vratila u rodni Beograd, zeleci da otvori istu vrstu lokala.

„Trebalo nam je sest meseci da se snadjemo,“kaze gospodin Jevic. „Cinilo nam se da smo pali s Marsa, iako smo rodeni ovde: pravila, pravila (koja su tu da bi se krsila) i koja su „pisana u kamenu“. Posle sest meseci traganja svideo im se „lokalcic“ na uglu ulica Pozarevacke i Bozidara Adzije, sa terasom koja obavija maleni prostor. „Svideo nam se taj beogradski duh starih zgrada koje nestaju. Enterijer je potpuno sveden, jer nas dvoje volimo jednostavnost. Zanimljiv je osecaj kada ulazite u mehanu na uglu dvaju ulica: unutra vas ocekuje sok modernog „brut“ dizajna“!

Zeleli su da ovaj prostor funkcionise kao kafe/butik, na zaprepascenje opstinskih otaca. Zbog raznoraznih propisa butik nisu mogli da otvore, ko zna, mozda su opstinski oci mislili da ce gosti prljati modele ili im se iz nekih razloga ideja butik u restoranu cinila neverovatnom, te porodica Jevic nije dobila dozvolu da nam prikaze svoje modne bisere i na taj nacin unese promene u uobicajenu gastro-atmosferu i stil beogradskih kafana: jedi meso, jedi meso, jedi meso!

Zidovi i pod su replika melburnskog Verve-a. Brut beton na podu i zidovima uglacan je. Smisljeno su isli na kontrast nedovrsenog prostora. Oko stolova, koje su zatekli u predhodnom restoranu, a koje su iznenadujuce prostrani, poredane su Cartell stolice Filipa Starka koje su Jevici kupili u Bella Visti. Igrom slucaja, noge stolova i Starkovih stolica imaju istovetan dizajn! Sala je velicine oko 30m2, a zajedno sa kuhinjom, magacinskim prostorom i toaletom ima 50. Pice se drzi u starinskom hladnom podrumu.

[za veci prikaz kliknite na sliku]		[za veci prikaz kliknite na sliku]

Hrana bez holesterola!

Mnoge stvari, potrebne beogradskoj Iguani, stigle su iz Melburna. Lampe i skoro sav inventar: keramika, escajg, postolja za kolace i tanjiri, velike viljuske za salate, cinije, (Salt & Paper, Maxwell & Williams, popularne marke u Australiji). Case su takode stigle kontejnerom i prototip su „Moma“ kolekcije, ciji se primerak nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.

Tu je i, super-hiper high tech oblikovan I-Pod Apple Mac muzicki sistem sa JBL Creature zvucnicima sa 40 GB i memorijom od 10 000 pesama. U Iguani se slusa ambijentalna muzika, Buda Bar, Cafe del Mar, kao i moderan francuski dzez, brazilska-Bebel Žilberto-elektronska, kao i ona sa Novog Zelanda, sve-osim turbo folk muzike! Ovde takode nema Karadordeve snicle, skembica, gurmanskih i leskovackih pljeskavica, cevapcica itd. Ovde se nudi azijska, ruska, italijanska, indijska i nasa laka hrana. Svakodnevno se menjaju jela, osim glavnih koja su, u stvari, salate. Svaki dan se kupuje svez materijal na obliznjoj Kalenicevoj pijaci.“Imamo srecu da se restoran nalazi blizu Kaleniceve!“zadovoljni su Goran i Snezana.

Umetnica u dusi

Gospoda Snezana Makevic, jos kao sasvim mlada, zelela je da studira slikarstvo, ali je tada bilo tesko proci prijemni ispit. Kreativnost svog duha iskazala je na svoj nacin.

„Kada smo se Goran i ja, posle mnogih godina rada u Australiji osamostalili, ukazala mi se prilika, koju sam jedva docekala, da pokazem ono sto godimana nosim u sebi. Osmislila sam marku Stefan J. Odecu sam radila u malim serijama jer nisam zelela da komercijalizujem modele (musku odecu je kreirao Goran). Na mene je veoma uticala mesovitost stanovnistva u Melburnu. Jednom prilikom je u kvartu, u kome se nalazio nas Verve, napravljena zajednicka revija u kojoj sam prvi put predstavila svoje modele. Bio je to veliki uspeh i odmah sam dobila ponude da izlazem u (turistickoj) provinciji Kvinslend. Medutim, povratak u Beograd nas je omeo u tom poslu.“

Snezana se amaterski bavi slikanjem. Na zidovima Iguane nalazi se nekoliko njenih slika, kao i velika „iscepana“ tapiserija: „Namerno sam cepala materijal, izbegla sam makaze.“ Lopte od grubog konopca su takode njen rad. Nacin na koji se radi ova „okrugla“ umetnost je vrlo jednostavana: kanap se mota oko naduvanog balona i ucvrsti obicnim lepkom za papir ili drvo. Susi se 24 sati, zatim se balon „pukne“ iglom i izvuce kroz jedan od otvora na lopti. Na jednom stolu drveni cupovi: „Mi volimo tople prirodne materijale, svece, (donete takode iz Australije)...“

[za veci prikaz kliknite na sliku]		[za veci prikaz kliknite na sliku]

Kolaci i salate kao adut

Pored umetnickog, Snezana ima jos jednu strast-strast prema „kucnim kolacima“, koja se probudila u Melburnu. „Upravo svezim domacim kolacina mozemo da zahvalimo za tamosnju sjajnu klijentelu! Kolace koje sam pravila u nasem australijskom kafeu, nisu bili komercijalni, besprekorno oblikovani, glatko preliveni, savrsenog oblika. Naprotiv, nasi gosti cenili su nesavrsenost kucne izrade, jer su znali da se svaki kolac pravi rukom i da se moze osetiti kada je izasao iz rerne. I ovde pravim kolace i ponosna sam na njih. Narocito je trazen kolac sa urmama ciji tajni recept cuvam! Nekoliko zainteresovanih zena dolazilo je u Iguanu u nadi da cu im otkriti tajnu recepta. Otisle su ljute...“

Ono sto je iznenadilo Snezanu je zanimljiva cinjenica da su oni kolaci koji su bili popularni u australijskoj, takode popularni i u beogradskoj Iguani, kao i da se u Beogradu veoma mnogo jedu biskviti.

„Kada smo pocinjali prijatelji su nas upozoravali na cinjenicu da se u Beogradu mnogo ne konzumira hrana tipa-salata, ali smo nas dvoje smatrali da je Beograd ipak svetski grad u kome se ljudi itekako razumeju u trendove ishrane ciji je neprijatelj holesterol. Sve mi se cini da neki ljudi u Beogradu imaju kompleks prema inostranstvu,“ veruje Goran Jevic. „Ja sam, ziveci u Australiji, shvatio da me je, u sustini, vaspitao Beograd, dok me je Melburn naucio da radim. Znao sam da u Beogradu postoji grupa ljudi, neka to bude hiljadu, dve ili tri hiljade, kojoj ce se ova nasa „hranljiva prica“ dopasti. Vec nas je otkrila „medunarodna zajednica“ u Beogradu, dolazi i „International womas club“, glumci, novinari...

Nasi planoovi su da, onog trenutka, kada lazno beogradsko trziste nekretnina kolabira i kada cene kvadratnog metra dodju na svoje mesto, kupimo sopstveni restoran!“

Jelena Kalicanin