MUDROST STARA 5.000 GODINA (V deo)

NAUKA ZVEZDA U SLUZBI ZDRAVLJA

U osmom veku je cuveni bagdadski kalif, Harun-al-Rasid, naredio da se na arapski prevede cuveni Ptolomejev tekst, Almagest. Kada su Mavri zauzeli Španiju, sa sobom su doneli ovo i neka druga dela o nebeskim uticajima, od kojih je izvestan broj imao obilne primese jevrejskog misticizma.

Ovim putem je astrologija ponovo uvedena u srednjevekovnu Evropu. Odeljenja za astrologiju su osnovana na univerzitetima na Kordobi i Toledu, i njih su pohadjali studenti sa citavog kontinenta, u zelji da prouce nauku zvezda.

Astro-medicina je cinila znacajan deo literature ovog perioda, a ukljucivala je dijagnozu prema planetarnim aspektima, pripremu i upotrebu biljnih lekovitih preparata u skladu sa njihovim sideralnim korespondencijama, kriticne dane u toku bolesti, i opsta pravila za ocuvanje zdravlja.

Petar Spanski (1210-1277.n.e.), isprva znacajan naucnik, a kasnije papa Jovan XXI, bio je profesionalni astrolog koji je za sobom ostavio nekoliko rasprava o odnosu izmedu fizickog blagostanja coveka i nebeske situacije. Torndajk (Thorndike) u svojoj Istoriji magije i eksperimentalne nauke, citira jedno od ovih dela u kome Petar tvrdi da je kretanje nadzemaljskih tela jedan od uzroka skracivanja ljudskog zivota. Sledeci pasus moze da posluzi kao uzorak njegovog stila, koji pre podseca na Rablea, nego na buduceg papu:

Torndajk autor knjige "Istorija magije"

»Neka Jevreji pocrvene, a Saraceni se zbune, neka odustanu lekari sto se nadmecu, stare carobnice neka zaneme, a empirici i metodici neka umuknu. Nek' se uzraduju racionalni zdravstvenici i oni sto su potomci medicinske vestine koji se koriste razumom i iskustvom. Ja, gospar Petar Hispanus, rodom iz Kompostela, koga je zed za znanjem progonila kroz celu Italiju, Burgundiju, Bec, Provansu, i delove Španije, sobom svedocim: neke korisne prirodne pojave sto se u nedrima vestine medicinske ne mogu pronaci, ja otkrih, kroz rad, viziju, srecu, iskustvo i genij, korisnim da su i protiv bolesti i protiv uzroka njihovih.«

Vaskrsenje astrologije, koje se u XIII veku dogodilo po citavoj Evropi, prouzrokovalo je njen nagli rast, sve dok nije, najzad, ovladala svim ucenim profesijama i klasama. Prihvatili su je najbolji umovi i najistaknutiji mistici onog vremena. Katedre za astrologiju su ustanovljene na svim vaznim univerzitetima, ukljucujuci Pariz, Bolonju, Salamanku, Padovu, Rim, Firencu i Bec. Savremeni nemacki pisac ovo vreme naziva »jednom od najdivnijih stranica istorije nase rase, kada je pravi furor astrologicus zavladao svetom...«.

Ne samo naucnici, vec i kraljevi, pape i plemici, poceli su da proucavaju tu vestinu. Na primer, Karlo V, nemacki car, ucio je astrologiju kod buduceg pape Hadrijana VI. Cuveni astronom Tiho de Brahe poducavao je astrologiju na kraljevskom dvoru Danske.

Kada je Katarina Medici stigla u Francusku kao zena Anrija II, u svojoj pratnji je dovela brojne istaknute firentinske astrologe. Govorilo se da je ona i sama bila sposobna za izradu arbitrarnih astro-karata, i da se retko upustala u vazne poduhvate, a da ih prethodno nije konsultovala.

Astroloska medicina je na ovom dvoru igrala vaznu ulogu. Katarina se koristila uslugama Misela od Notrdama, lekara-astrologa, koji je pobudio veliki interes i bio predmet velikih pohvala i rasprava zbog uspeha u lecenju zrtava kuge 1546. On je bio pokrsteni Jevrejin, koji ce kasnije postati slavan po svojim prorocanstvima, potpisivanim svojim latiniziranim imenom – Nostradamus. Tadasnji lekari i hirurzi su ostavili obimne spise ciji je predmet astro-medicina. Ovi radovi ne predstavljaju samo neprocenjivo vredne kompendijume tradicionalnog znanja koje je sakupljeno do tog vremena, vec sadrze i mnoge informacije o lekovitim svojstvima velikog broja trava.

Samo zahvaljujuci slepoci predrasude moderne nauke ovaj literarni opus nije dostupan savremenon studentu. Manuskripti i knjige ostaju zakljucani u bibliotekarskim arhivama evropskih univerziteta i muzeja.

Consilia ili istorije bolesti

Kao dodatak profesionalnim raspravama i pomoc kolegama medicinarima, lekati XIV i XV veka objavljivali su i Consolia, ili Istorije bolesti svojih zanimljivijih ili cuvanijih pacijenata. U to vreme zakoni protiv klevete nisu postojali, pa su pisci ne samo do u detalje diskutovali o najintimnijim detaljima prirode i simptoma boljki svojih pacijenata, vec su obicno tome dodavali i opstu analizu njihovog karaktera i nacina zivota.

Torndajk spominje jednu od tih knjiga, stampanu u Veneciji 1552., koja se bavi istorijama bolesti 7 papa, 29 kardinala i prelata, 34 svetovna vladara, 41 pisca i naucnika i 9 ljudi nesavrsenog ili ostecenog telesnog sastava.

Torndajk primecuje da je, iako je obeznanjena svrha tog dela postavljanje eksperimentalnih osnova vestini izrade natalnih horoskopa, »verovatno na bolju prodaju knjige uticalo ukljucivanje bavljenja tolikim brojem dobro poznatih imena i osoba visokog statusa«.

Treba samo zamisliti kakva bi danas bila prodaja knjige koja bi se bavila otvorenim istorijama bolesti koje bi pisali slavni doktori o svojim pacijentima i istaknutim politicarima i drugim slavnim ljudima, da bi se razumelo zasto je, cak i u Italiji XVI veka, Tractus morao postati bestseler.

Do kraja XVIII veka upotreba astrologije u dijagnosticiranju i terapeutici oboljenja je u potpunosti nestala iz prakse ortodoksne medicine – makar one javne. I onda, kao i danas, izvestan broj lekara je nastavio da se koristi astroloskim kartama kao pomagalima u otkrivanju onoga sto se nazivalo zajednickim imeniteljem – bolesti, vezom pacijenta sa njegovom sadasnjom, proslom, i, mozda, buducom bolescu. Drugim recima, oni su vrlo razumno zakljucili da je svako posebno oboljenje cesto samo deo jednog konstantnog toka u integralnoj prirodi pojedinca.

Shvatili su da nije nuzno leciti samo cir ili srcano oboljenje (pa cak i neka zarazna oboljenja kao sto su tuberkuloza i tifus), vec citavog coveka.

»Moderni je specijalizam«, tvrdi Drejperu, »sasvim uspeo u rasparcavanju coveka, ali jos uvek nemamo jasnu formulu, koja bi nam omogucila da shvatimo jedinstvenu individuu kao vibrantnu, zivu celinu.«.

Verovano je da dr. Drejperu nikad nije palo na pamet da su njegovi prethodnici, u proslim vekovima, resili problem shvatanja pacijenta kao jedinstvenog, zivog bica, kroz konsultovanje preciznog i tacnog horoskopa. Sem toga, vise je nego verovatno da bi on takvu ideju odbacio kao srednjovekovno sujeverje.

Pokojni dr. Hauard L. Kornel (Cornell), koji je u svojoj dugogodisnjoj praksi koristio astrologiju i postao autoritet u toj oblasti, govorio je da je prvo i najvaznije pravilo koga se treba drzati, uporedivanje horoskopa doktora i pacijenta, kako bi se utvrdilo jesu li im znaci u usponu i ravnotezi. Drugim recima, dva ascedenta treba da pripadaju istom triplicitetu (vatra, zemlja ili vazduh) i trebalo bi da budu u sekstilnom ili povoljnom aspektu jedan prema drugom.

Na primer, »ako je pacijent Ovan ascedent pri rodenju, njegov lekar, za najbolji ishod lecenja, mora biti takode ascedent u vatrenom znaku – recimo Lav ili Strelac. Ako bi lekar u ovom slucaju imao Raka, Vagu ili Jarca, kao ascendent pri rodjenju, nepovoljno bi lecio pacijenta, ili cak izazvao pogorsanje«.

Ako podrazumevate da se vase stanje pogorsava zato sto vas leci doktor sa kojim niste stelarno usaglaseni, dr. Kornel predlaze da promenite lekara. On veruje da sekstilni ili povoljni aspekt izmedu ascendenta doktora i pacijenta prirodno nadahnjuju obostrano poverenje i pouzdanje, dok kvartilni ili suprotni aspekt izmedu njih mogu izazvati obostranu averziju, kao izmedu bracnih supruznika ciji su natalni horoskopi neusaglaseni.

Sesti deo >>>

[ Vrh stranice ]