MUDROST STARA 5.000 GODINA (II deo)

"… Sto god da je rodjeno ili ucinjeno u ovom vremenskom odsecku, ima osobenost tog vremenskog odsecka...”

Ipak, treba biti pravedan i dodati da, iako mnogi prvosvestenici nauke i dalje smatraju astrologiju sramnom karikaturom naucnog determinizma, ovakva pozicija polako biva napustena. Izgleda da nova klima istrazivanja bez predrasuda polako zahvata mlade naucnike.

U centru za savetovanje i provere Stenfordskog univerziteta, na primer, dr. Ralf Mecner (Metzner), poucen primerom poslednjeg pionira psihijatrije dr. Karla Junga, koristi astrologiju u svom strucnom radu psihologa. Casopis Tajm naveo je njegovo prorocanstvo o skorom udruzivanju astrologije sa psihologijom i psihijatrijom, buduci da je tacno izradjena natalna karta »mnogo kompleksnija i sofisticiranija od psiholoskih planova sistema«. Dr. Jung je postavio slicno prorocanstvo. »Nema sumnje da ce astrologija biti priznata od strane psihologije bez daljih ogranicenja, posto astrologija predstavlja zbir sveukupnog psiholoskog znanja antike.«

Dr. Jung je anticku mudrost nazvao scientia intuitiva, ciji su postulati zasnovani na vekovnom iskustvu, zabelezenom u kolektivnom svesnom.

»Kao sto svi znamo« pisao je u Psihologiji i alhemiji, »nauka je zapocela sa zvezdama, i covecanstvo je u njima otkrilo dominante nesvesnog, »bogove« kao i cudne psiholoske kvalitete zodijaka: sabranu, projektovanu teoriju ljudskog karaktera.«

Jung je izlozio teoriju koju je on nazvao »sinhronicitetom«, kako bi objasnio veze izmedu kretanja nebeskih tela i zbivanja na Zemlji. Prosto receno, sinhronicitet predstavlja obelezje bilo kog dogadaja, u bilo kom kutku svemira, karakterom trenutka u kome se dogada. »Što god da je rodjeno, ili ucinjeno u ovom vremenskom odsecku, ima osobenost tog vremenskog odsecka.«

Ovaj princip, na prvi pogled bi eliminisao bilo kakvu uzrocno-posledicnu vezu izmedju zvezda i mundalnih dogadaja. Emanacije planeta ne bi mogle uzrokovati odredjene karakteristike ili organske slabosti osobi rodjenoj u odredjeno vreme. Umesto toga, dva dogadjaja – rodjenje i planetarna sema neba-samo koincidiraju. I sve to ne bi sluzilo nicem drugom do prosto proizvoljnom povezivanju dva predmeta iz iskustva ili stvarnosti, samo zato sto su se simultano dogodila.

Ukoliko bi Jungova osnovna premisa bila ispravna, neko bi mogao izraditi horoskop zasnovan na ocitavanjima satova u raznim vremenskim zonama nase planete, ili konsultujuci brojcanik meraca za potrosnju gasne boce u trenutku rodenja. Ne bi nam vise bila potrebna astrologija u tradicionalnom smislu reci, vec nesto drugo – teorija kvalitativnog vremena, zvana sinhronicitet.

Tesko je videti kako teorija sinhroniciteta pomaze boljem objasnjenju astrologije, od ranijih teorija, zasnovanih o pretpostavci o astralnim uticajima.

Ona svakako ne bi bila u stanju da objasni fenomene o kojima izvestavaju istrazivaci koje smo spominjali u prethodnim odeljcima, doktori Beker, Braun i Endrjus.

Treci deo >>>

[ Vrh stranice ]